facebook
Instagram
YouTube

.

AKUMULACIJA VOGRŠČEK

Dugo se razmišljalo gdje odloviti sedam dana novembra mjeseca i ujedno zaključiti sezonu 2017.
Soboško jezero je bila naša konašna odluka i izbor. Inače ovo jezero poznatije je pod imenom Dahau.
Domača voda u Murskoj Soboti udaljena par km od ribolovačke prodavnice koja je u vlastnistvu fam. Zadravec.
Sastajemo se upravo tu gde uz jutarnju kaficu razradjujemo strategiju, odakle posle kračeg vremena odlazimo na jezero. Super druženje, dobri ulovi, dosta promo materijala bio je bilans  tih sedam dana.

Interesantno je i to da smo istovremeno imali pet članova MZ Test team-a na jezeru.
Sandro, Hof i moja malenkost smo bili na drugoj strani blize autoputu, a Luka i Aleš sa suprotne strane.
Par dana kasnije pridruzuje nam se Damir, do tada za mene nepoznat lik iz Zagreba posle cega postajemo jako dobri prijatelji.
E sad sve ovo sam pomenuo jer upravo na tom pecanju dogovaramo kampanju za Vogršček jezero. U tom trenutku je ovo jezero bila jedna velika nepoznanica za mene, ali trebalo je probati nešto novo, izači iz standardnog klišea.
Radi se o umijetnom akumulacionom jezeru nastalim pravljenjem brane na potoku istog imena 80-tih godina 20-tog vijeka. Namjena to jeste svrha jezera je navodnjavanje polja vipavske doline.
Povrsine je 82 ha, veoma karakterističnog izgleda kristalno čiste vode tirkizno zelene boje okruženo prekrasnim vinogradima.

Obzirom da smo imali par mjeseci duge zime pred sobom pripreme su bile jako ozbiljne i temeljne.
Sve što mi je bili dostupno sa temom ovog jezera sam detaljno analizirao kako bi bar malo
sebi priblizio ono što me je očekivalo.
Došao je i da polaska, natovaren do krova krečem u ranim jutarnjim satima u novu avanturu.

Oko osam sati stižem na dogovoreno mijesto, odmaralište Lom. Ekipa je malo kasnila zbog uobičajene jutarnje gužve u Ljubljani.
Posle kratke pauze nastavljamo dalje gde se za odprilike za nekih 40 min nalazimo sa predsednikom RD Rence Marko Lipovž.
Izuzetan lik koji se pokazao kao pravi domačin i reprezentant jezera na koje smo došli.
Sve pohvale i jedno veliko hvala za sve što je uradio za mene, odnosno za sve nas.
Odlazimo u obliznji lokal kako bismo popili po jednu za sretan početak, gdje smo ujedno kupili i karte za predstoječih 7 dana.
Konačno stižemo na odredište to jeste na jezero. Dakle prvi put na obali totalno nepoznatog jezera, sabirem prve utiske svašta mi se mota po glavi.


Sledeča ozbiljnija stvar bila je tovarenje stvari na čamac, jer samo tako se može doči do odgovorajuče pozicije.

Posle podne stiže i Damir koji je zbog obaveza malo kasnio ali bitno je da smo sad svi na okupu. Dogovorili smo gdje če ko loviti posle čega smo krenuli sa sondiranjem i traženjem adekvatnih lokacija.

Završavamo i to pa zu hladno vince domačina diskutujemo o tome koliko je ko zadovoljan pozicijom i onim što je uradio. Prilično umorni od svega odlazimo ranije na spavanje kako bi sledeči dan bili fit za ono što nas je očekivalo. U ranim jutarnjim sati budi me cudan zvuk pliuskanja vode. Na trenutak sam pomislio, da se neko od mojih frendova kupa, gdje sam posle izlaska iz satora napolje ostao zaprepaščen. Sex Carp and Rocknroll je bio prizor koji sam ugledao po izlasku iz šatora. Šala na stranu, mrijes ribe i to na veliko bilo je ono što sam vidio.

Jasno je bilo da če ovo pecanje biti veliki izazov za sve nas.
Istoga dana u posijetu nam dolazi i nas domačin Marko koji je takodje zaprepasteno gledao sta se dogadjalo.
Kaze da on ne pamti da je mrijest ikada bio u aprilu i da i on misli da ce biti teško napraviti
nešto ozbiljnije. Ništa nam drugo nije preostalo nego dati maksimum od sebe.
Medjutim pored tog problema postojao je još jedan, a to je nenormalno prepuno jezero.
Tih sedam dana uglavnom čemo pamtiti po dobrom druženju, vinu i hrani.

Sa ribom smo relativno slabo prošli ukupno pet manjih riba. I to je sastavni dio našeg hobija, samo je pitanje kako ko podnosi poraze te prirode. Iskreno meni je sve to teško palo jer smo se stvarno dugo spremali i radovali ovom tripu. Odlučio sam, da se u sto skorije vrijeme vratim u naplatu duga. U drugoj polovini maja bio sam spreman za tako nešto, gdje naorušan do zuba krečem po ono što mi je ta surova priroda ostala dužna.
U medju vremenu uz Markovu pomoč postajem clan RD Renče na čemu mu se ovom prilikom zahvaljujem. Kao član imao sam pravo, da pozovem gosta na tri dana, što sam i iskoristio.
Na jezero stižem jako rano gdje me je ona surova priroda o kojoj sam vec pisao opet iznenadila. Visinski gledano falilo je oko dva metra vode.

Nema veze pomislih u sebi, glavu gore.

Tek kada sam natovaren do maksimuma krenuo u pravcu brane vidi sam pravo lice akumulacije Vogrscek. Tek sada su se vidjeli potopljeni panjevi i kompletna suma pod vodom.
Kakva divljina pomislih u sebu, ovako nešto slično sam vidio na legendarnom Francuskom jezeru lake du Der. Da ne bude zabune ne uzivo nego na slikama.
Sledeče iznenadjenje ali ovoga put pozitivno, samo jedna ekipa na čitavom jezeru.  Izabrao sam poziciju bliže brani, koja je po mom misljenju bila Nr.1.
Ispred se nalazila prava šuma pod vodom a polu lijevo veliki zaliv.

Ukusi  su razliciti ali za mene je ovo ubjedljivo naj ljepse jezero na kome sam pecao.
Naravno ovo treba voliti da bi imao isto misljenje kao ja ili ovakvi kao ja.

Predivan ambijent, bilo kakav komentar bi pokvario poruku slike.
Na ulasku u zaliv sa lijeve strane našao sam jedan sprud koji se dižao sa 11 na 6 metara gdje je Chili squid 24 mm solo nasao svoje mijesto.

Drugu montažu TNT spice 28 mm smijestio sam ispred potopljene šume na 5 metara. Za prihranu sam koristio bojle natural fish 35% velicine 20 i 28 mm.

Posle završenog posla malo uživanja u prirodi mi je jako prijalo.

U kasnim poslepodnevnim satima stiže i Hof koji če biti moj gost sledeči tri dana.
Za njega sam predvidio lijevu stranu zaliva pe se shodno sa tim smijestio lijevo od mene.
Sledeči dan posle jutarnje kafice dočekuje nas jedno neprijatno iznenadjenje. Naime
radilo se o tome, da smo pri ponovnom razvlačenju i hranjenju ustanovili da od nase 4
montaže 3 su bile prazne, to jeste bez mamaca na dlaki.
Iskreno neznam dali smo bili više iznenadjenji ili zbunjeni. Na sreču istog dana dok sam razgledao druge pozicije ugledao sam nešto što mi je privuklo paznju i dalo odgovor na našu enigmu. Bila je to kornjača nenormalnih dimenzija. E sad kako riješiti problem koji smo imali bilo je prilično komplikovano.  Znao sam, da kornjača ne ide na velike dubine, ali takodje sam znao da u mjesecu maju loviti na velikim dubinama i nije baš produktivno.
Povlačim montaže na 7 i 9 metara bila je moja konačna odluka jer ostati u plicem dijelu nije imalo smisla. Nova strategija donijela je poboljšanje ali ne i riješenje problema.
U posjetu mi dolazi jedan mijestanin koji lovi dosta dugo na ovoj vodi te mi objasnjava
da on u ovom perijodu lovi na gumene mamce tipa različitih sporotonucih dumble produkata.
Sve to je imalo logiku ali ne i smisao. Slažem se da je cilj uloviti ribu ali ne po svaku cijenu i ne svaki nacin. To je moje mišljenje i stav o tome. Sta da napišem kako sam kao tester MZCB-a 7 dana lovio na gumu.
Naravno program PB products našao se kao neizostavni segment u mom Equipment-u.

Shield 45 lb pokazao se izuzetno dobro na ovakvom terenu sa puno granja i panjeva.

Jelly-Wire 25 lb je takodje bio na visini svog zadatka.

Par recenica ču napisati i o čamcu i unhooking mat-i marke Raptor koji od nedavno i firma Mišel Zadravec ima u ponudi.
Dakle na čamcu su svi spojevi duplo pojacani, odozdo na kritičnim mijestima nalijepljena jako debela guma. Jako debeo i jak materijal sto naravno uz 5 godina garancije obečava mnogo.
O estetici presudite sami to je stvar ukusa. Unhooking mat idealan kao prikolica za čamac, nosivosti 180kg. Inače napravljen po uzoru na čamac, masivan i jak.

Konačno udarac na moj lijevi štap koji riba završava u svoju korist i to bijegom u panjeve.
Jednostavno takav je teren lovi se blizu raznih prepreka što dovodi do ovoga.
Dakle nema odmičanja od štapova kako bi pravovremeno reagovali.
Prvi se upisuje Hof sa manjim šaranom, a malo poslije konačno i ja.

Mada su to bile manje ribe ali nešto se ipak dogadjalo sto nam je ulivalo nadu za dalje.
Nažalost sledeci dan Hof me napusta ostajem sam prepusten surovoj prirodi i samom sebi.
Iskreno težko mi je to palo ali šta da se radi u životu postoje uvijek prijoriteti.
Obadva štapa povlačim u još veču dubinu i to na 9 i 10m kako bi se riješio naporne kornjače.
Obzirom da je bio maj mijesec znao sam da ovo i nije baš najpametnije ali nešto sam morao pokušati.
Ponovo se oglasava lijevi signalizator na kome sam imao 28 mmTNT spice.
Posle kračeg ali uspiješnog drila riba završava na unhookin mat-i.

Zanimljivi su i klimatski uslovi gdje se vrijeme mijenjalo u jednočasovnom taktu od 30 stepeni pa do nevjerovatne količine kiše. Jezero se polako napunilo ali posmatrajuci ostale ekipe loše se lovilo na cijelom jezeru. Polako pada noč, spusta se jako gusta magla. Oglašava se desni signalizator na kratko a ona svinger pada do kraja. Par sekundi ništa a onda polako kreče prema gore sve do štapa i tu staje ali struna ostaje nategnuta. Taman sam pomislio da bi to mogla biti deverika ili babuška kad primjecujem kako se struna pokreče u stranu.
Bilo je jasno o čemu se radi. Podižem štap i na malo grublji nacin pokusavam ribu odvojiti od panjeva i ostalih prepreka. Ulazim u čamac i krečem prema ribi gdje odjednom gubim kontakt sa njom. Prilično iznerviran počinjem namotavati u prazno jer sam mislio da je sve pokidano.
U trenutku kada je struna bila več ispred mene primjecujem da je nešto vuče ispod čamca.
Moram da priznam bio sam zbunjen nastalom situaciom, a onda sledeči šok kada se na površni vode pored samog čamca pojavio som.
Tek tad kapiram šta se odigralo. Posle krče borbe lako ga prihvatam, pravim par slikica posle čega ga vračam u vodu.

Sledečeg dana dok sam uživao u ljepoti okruženja u kojem sam se nalazio, neočekivano cvrkut ptica prekinuo je ton mog delkima. Odmah se vidjelo po otporu koji je riba pruzala da se radi o pristojnom protivniku. Ulazim brzinski u čamac kako bi sto prije stigao do njega, i spriječio ca da pobjegne u panjeve. Pokušavao sam da ga držim što dalje od tog krša ali u par navrata je bilo prilično knap. Posle nekih 15 minuta borbe mislim da je cijelo jezero culo moj pobjednicki poklic. Konačno sam bio nagradjen za sav trud koji sam uložio u sve ovo. Predivna riba fantastičan borac i reprezentant ovog jezera. Posle fotografisanja vračam ga u njegovo prirodno stanište.

Ostala je još jedna noč koja mi je po nečemu mnogo obečavala. Nekako je riba bila dosta aktivnija nego do sada. Nažalost od noči nije bilo ništa tek po izlasku sunca dobijam joč jednu ribu predivne zlatne boje. I ova kao i predhodna došla je na isti mamac i to Chili Squid 24mm

Ipak na kraju uz skroman broj riba odlazim zadovoljan sa namjerom da se što prije vratim.
Naravno kao i uvijek za neizostavnu podrsku i sponzorstvo jedno veliko hvala fam. Zadravec.
Nikako nebih izostavio da se ne zahvalim i nasem domacinu i predsedniku RD Renče na svemu što je uradio za mene i moj tim.
Toliko za ovaj put od mene, pokučao sam čto realnije opisati situaciju u kojo sam bio.

Dragan Malinovic
Misel Zadravec Test Team
Austria